Прошле су две деценије од објављивања првог издања ове хрестоматије. Природно је што се јавила потреба за њеним другим издањем. Није мање природно ни то што ово друго издање, услед околности које су се у међувремену промениле, и сâмо мора бити друкчије од првог. Друкчије, то у овом случају значи измењено и допуњено.

Главне измене и допуне, извршене у овом издању, јесу следеће. Уврштен је, као што је већ речено, Јован Стерија Поповић, који се може сматрати родоначелником правне филозофије на Правном факултету у Београду; из његовог Природног права одабрано је оно што га обележава као отвореног и доследног присталицу природноправног схватања (тзв. јуснатурализма). Уврштен је Рајко Лешјанин, из чијих је Инштитуција Јустинијановог римског права, првог нашег уџбеника римског права, одабран „Општи увод“ у којем су изложена главна начела и основни појмови о човековој слободи и праву. Изостављени су Основни проблеми етике Томе Живановића, а унет је његов Систем синтетичке правне филозофије из 1921. године. Филозофскоправним чланцима Ђорђа Тасића, уврштеним у прво издање, додата су сада још три његова рада: „О природном или идеалном праву“, „Модерни релативизам и проблем природног права“ и „Правда и ред као принципи права“. Исто тако, трима чланцима Божидара С. Марковића, усред­сређеним на питање о правичности, придодат је овога пута један извод из његове париске докторске тезе Оглед о односима између појма правде и развитка позитивног приватног права, коју је на српски језик сам превео с француског оригинала.

Сâмо се по себи разуме да је уводна студија допуњена библиографским подацима о појединим радовима објављеним почев од 1991. наовамо, али, местимице, и неким ранијим.