О ОБВЕЗНОСТИМА И УГОВОРИМА УОПШТЕ 
ЂОРЂА ПАВЛОВИЋА - ПРВИ НАУЧНИ РАД
СРПСКЕ ТЕОРИЈЕ ОБЛИГАЦИОНОГ ПРАВА

У години у којој се навршава сто седамдесет година од доношења Српског грађанског законика и сто педесет година од када је на Правном факултету Велике школе у Београду постављен први професор Грађанског права и грађанског судског поступка, млади париски лиценцијант Ђорђе Павловић, ниједан српски правник не може оспорити потребу поновног издавања његове књиге О обвезностима и уговорима уопште објављене први пут 1869 (друго издање 1892). У њеном поднаслову стоји: „§§ 531 – 560 Грађанског законика, у свези са осталим наређењима која се на тај предмет односе“. То је дакле, књига о уговору и облигацијама које из уговора настају. Према пољу Oпштег дела облигационог права који је захватила она је увелико превазишла обим текста који је истој материји био посвећен у Објасњењу Грађанског законика за Књажевтво Српско Димитрија Матића. У Матићевом коментару је о правилима садржаним у §§ 531 – 560. Грађанског законика било написано шездесетак страница, док Павловићева књига о истом предмету има у оригиналном штампарском слогу четири стотине страница. Још важније од тога је да је принципијелна питања из проблематике уговора, која су остала изван Објаснења, она реши- ла постављањем једне модерне концепције о уговору прожете ду- хом либерализма, индивидуализма и консенсуализма. Нека од тих решења одолела су врло строгим пробама бурног раздобља које је потом дошло. Издржала су сучељавања са другим идејама које су се у току еволуције права рађале у врелима европске цивилистичке мисли, отрпела снажне ударце марксистичких интерпретација и век пошто су записана чак су могла да се препознају у формулацијама појединих правила у Закону о облигационим односима, поглавито у онима која уређују уговор и разне врсте обавеза.

Поновно издање О обвезностима и уговорима уопште у време док траје израда Грађанског законика Републике Србије, у оквиру које ће постојеће законодавне целине бити допуњене, кориговане и хармонизоване са начелима из међународних конвенција и права Европске уније, пружиће правницима прилику да на основу увида у принципе на којима је у другој половини деветнаестог века било засновано српско облигационо право вреднују предстојеће резултате кодификаторскe делатности.