Украјинска криза, највећа међународна криза у Европи након Другог светског рата, која је постала посебно акутна почев од „евромајданског“ преврата са почетка 2014. године (многи ће рећи да је тада и отпочела, али је она заправо у мање запаљивом стању трајала најмање још читаву деценију пре тога, па чак и од момента распада Совјетског Савеза 1991. године) а кулминацију достигла избијањем рата, односно почетком руске „специјалне војне операције“ 24. фебруара 2022. године, има, као и сваки значајан међународни процес, низ аспеката који су потенцијални предмет проучавања: историјски, политички и геополитички, правни (како унутрашњи тако и међународни), етички, хуманитарни, демографски итд. Што се међународноправног аспекта тиче, он обухвата низ питања која су отворена и захтевају расправу и одговор. Међу тим питањима најзначајнија су: питање правне основаности процеса ширења НАТО на исток и правне основаности и карактера руских реакција на то, затим питање односа права дела становника Украјине, пре свега на Криму и у Донбасу, али и у Херсонској и Запорошкој области, на самоопредељење и права Украјине на поштовање територијалног интегритета, као и, коначно, питање забране претње силом и примене силе и изузеци од те забране. Свако од тих питања има низ потпитања и нијанси које такође траже расветљење