Оливије Бо (1958? ), француски теоретичар права, није само „реактуализовао“ Боденово схватање појма суверености него га је представио из једног сасвим другог угла. Боова студија, како закључују проф. др Танасије Маринковић и др Марко Божић у свом уводном тексту, „далеко надилази оквире приказа историјског зачећа једног појма, већ тај појам разлаже у аналитичком кључу за који је небитно да ли се сувереност приписује једном човеку, групи људи или читавом народу докле год он у правном дискурсу игра ону улогу која му је првобитно дата. О суверености се овде, дакле, расправља не (само) као о монархијској суверености, већ пре свега као о конститутивном појму модерне државе без којег се последња не да замислити.“ Аутор кроз оптику матичног појма и теорије суверености разматра и друге важна питања, као што су однос између установљавајуће и установљене власти, контрола уставности, промена устава, карактер уставног акта, природа револуција и државних удара, али и проблем суверености у контексту стварања Европске уније и споразума из Мастрихта. Због тога, ово дело препоручујемо свима онима који истражују или имају намеру да се на студиозан начин баве феноменом државе и државне власти.