КАЗНЕНА РЕАКЦИЈА У СРБИЈИ, Четврти део - Центар за издаваштво и информисање Правног факултета

КАЗНЕНА РЕАКЦИЈА У СРБИЈИ, Четврти део

КАЗНЕНА РЕАКЦИЈА У СРБИЈИ,  Четврти део

Приредио: проф. др Ђорђе Игњатовић

Ово је четврти том зборника Казнена реакција у Србији који је (као и претходни) настао као плод рада шеснаест истраживача – наставника и сарадника на две високошколске установе у Београду – ангажованих на истоименом Пројекту бр. 1790151 који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Више детаља


550 РСД

Ovo je četvrti tom zbornika Kaznena reakcija u Srbiji koji je (kao i prethodni) nastao kao plod rada šesnaest istraživača – nastavnika i saradnika na dve visokoš- kolske ustanove u Beogradu – angažovanih na istoimenom Projektu br. 1790151 koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Prvi prilog je tekst prof. dr Zorana Stojanovića koji ukazuje na potrebu da se jednoj od klasičnih tema krivičnog prava – saučesništvu – posveti odgovarajuća pa- žnja. Ovo naročito zbog toga što neka rešenja Opšteg dela našeg krivičnog prava aktuelizuju problem dometa ograničene akcesornosti koji ne može biti rešen na isti način kao u onim pravnim sistemima u kojima umišljaj ulazi u biće krivičnog dela kao njegovo subjektivno obeležje.

U tekstu posvećenom retkom jubileju – četvrt milenijuma od objavljivanja naj- poznatijeg i najuticajnijeg dela krivične literature (Bekarijinog eseja O zločinima i kaznama) – dr Đorđe Ignjatović razmatra koliko su ideje sadržane u tom delu aktu- elne danas kako u pogledu opšteg, tako i krivičnog materijalnog i procesnog prava i kriminalne politike. Zaključak je iznenađujući: ideje napisane u sasvim drugim istorijskim uslovima i danas su u velikom broju dobre smernice racionalne kaznene reakcije.

Prof. dr Milan Škulić bavi se u radu većim brojem pravnih i faktičkih pitanja u vezi sa jednom od posebnih istražnih tehnika – prikrivenim islednikom, posebno poredeći njegov položaj sa drugim „insajderom“ koji se pojavljuje uglavnom na su- đenjima za dela organizovanog kriminaliteta: okrivljenim saradnikom. Uz primere poznatih slučajeva iz prakse, autor naročito ukazuje na zabranu da prikriveni isled- nik preraste u „agenta provokatora“ koji izaziva delo.

Profesor i sudija Ustavnog suda Republike Srbije Goran Ilić piše o ustavnom osnovu ograničenja prava na slobodu i bezbednost. Analizirajući praksu Ustavnog suda, on ukazuje na potrebu jasnog razlikovanja ovog prava od prava na slobodu kretanja. Od značaja je i njegova napomena da na praksu Ustavnog suda RS veliki značaj ima postupanje Evropskog suda za ljudska prava u srodnim slučajevima.

Uticaj nazaposlenosti na kriminalitet i socijalnu patologiju uopšte zanima prof. dr Milovana Mitrovića koji u razmatranju polazi od hipoteze da se u uslovima ma- sovne nezaposlenosti stiču uslovi za pojavu po društvo štetnih ponašanja. Tekst se posebno koncentriše na činioce koji su kod nas izazvali masovnu nezaposlenost mladih, a zatim i kako ona utiče na neke od oblika kriminalnog ponašanja. Autor zaključuje kako je malo iskrenih pokušaja da se mladima otvore mogućnosti za kre- ativan rad i život u skladu sa zakonom.

Rad prof. dr Borisa Begovića je pokušaj ekonomske analize policijskog delo- vanja koje započinje problematizovanjem teze o uzročno – posledičnoj vezi nivoa policijske zaštite i stope kriminaliteta. Autor tvrdi da je malo verovatno da će doći do uspostavljanja optimalne policijske zaštite koja će biti u skladu sa raspoloživim budžetskim sredstvima. Objašnjenje tog stava leži u načinu donošenja odluka u policiji i uticaju parcijalnih interesa. Tome doprinosi i postojeći sistem statističkog praćenja kriminaliteta u Srbiji.

Redovni profesor Kriminalističko-policijske akademije Đorđe Đorđević bavi se u radu prikazom problema vezanih za jedno od dela usmerenih protiv kulturnih dobara: radi se o neovlašćenom izvođenju arheoloških radova, inkriminaciji koja se u našem pravu pojavila Novelom KZ iz 2009. i koja, po njegovom mišljenju, ima niz neodređenosti. Ti nedostaci nisu, međutim, objašnjenje za odsustvo progona ova- kvih dela koja su inače kod nas vrlo raširena. To čudi, utoliko pre što su se u ova- kve poslove, u cilju zadovoljenja potreba međunarodnog ilegalnog tržišta, uključile i organizovane kriminalne grupe, što ovakvim delatnostima daje posebno opasan karakter.

Profesor Nataša Delić bavi se u svom prilogu krivičnim delima terorizma onako kako su ona u krivičnom pravu Srbije određena posle Novele KZ iz 2012. godine. Rad je napisan na engleskom jeziku i sigurno će biti interesantan stranim čitaocima koji se bave komparativnim krivičnim pravom.

Kako svrha kažnjavanja može uticati na visinu izrečene kazne piše dr Igor Vu- ković ukazujući pri tome na domet ideja generalne i specijalne prevencije. Prikazu- jući četiri u nemačkoj krivičnoj literaturi zastupljena gledišta, on ukazuje na pred- nost učenja o „slobodnom prostoru“ iako napominje i njegove nedostatke.

U bavljenju problematikom odgovornosti pravnih lica za štetu koju njihov organ prouzrokuje trećim licima autorka Marija Karanikić – Mirić polazi od prakse naših sudova čije odluke joj daju osnov za zaključak da se radi o odgovornosti prav- nih lica za sopstveno delovanje, a ne o odgovornosti za drugog ili o obliku objektiv- ne odgovornosti.

Biljana Simeunović – Patić, profesor Kriminalističko-policijske akademije analizira dva danas na zapadu dominantna pristupa resocijalizacionom tretmanu, a zatim se kraće osvrće na situaciju koju možemo zapaziti u našoj zemlji. Ona je ocenjuje kao obeshrabrujuću i na kraju pozitivnim pomakom označava dokument Strategija razvoja sistema izvršenja i Akcioni plan za njeno sprovođenje.

Docent Ljubinka Kovačević za centralnu temu rada uzima razgraničenje povre- de radne obaveze i sličnih otkaznih razloga od kojih je za osnovnu temu Zbornika najvažniji krivično delo učinjeno na radu ili u vezi sa radom.

Jedno od najvažnijih načela u krivičnoj materiji Ne bis in idem (ovde se ono naziva „zabranom dvostruke ugroženosti“) izabrala je za obradu dr Vanja Bajović ukazujući na njegov domet i značaj. Pored prvog, još jedan rad u Zborniku bavi se saučesništvom. Mr Ivan Đokić piše o doprinosu pomagača izvršenju krivičnog dela i njegovoj krivičnoj odgovornosti. Asistent Natalija Lukić ukazuje na osnovne crte Privrednog krivičnog prava i to sa kriminološkog, kriminalističkog i krivično prav- nog stanovišta. Ova grana prava izgrađuje se u nekim evropskim zemljama i možda je vreme da se razmotri i potreba njenog konstituisanja kod nas. Ivana Marković bavi se krivično pravnim kontekstom telesnog kažnjavanja dece od strane roditelja ukazujući na međunarodne i domaće izvore prava i dajući predloge koji bi se mogli primeniti de lege ferenda.

Šesnaest priloga, od kojih jedan na engleskom jeziku, bogatstvo tema, spoj na- čelnih razmatranja sa praktičnim predlozima kako da izgradimo efikasniji kazneni sistem – to su, najkraće govoreći, neke od odlika knjige koju stavljamo na uvid na- učnoj i stručnoj javnosti.

Urednik je posebno zahvalan recenzetima na korisnim sugestijama i veruje da će sledeći, peti, tom biti sadržajan bar kao ovaj. Za kraj želi da napomene da smo odlučili da najveći broj već objavljenih zbornika u Ediciji Crimen učinimo dostu- pnim na novom sajtu Kriminološke sekcije Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu.

 

U Beogradu,                                                                                          UREDNIK

septembra 2014.                                                                              Đorđe Ignjatović 

  • Формат 16.5x24 cm
  • Повез броширан
  • Писмо латиница
  • Обим 346
  • Година 2014.

Тренутно нема коментара купаца

Само регистровани корисници могу да пошаљу коментар