Реа Силвија и седам римских краљева

Најранија римска историја у време када су владали краљеви, може се изучавати на два начина: у равни историјских збивања или у сфери социјалне антропологије. Испитивање историчности података које пружа римска литерарна треадиција имало је свој врхунац у историографији XIX и почетком XX века; антрополошка истраживања треба тек да покажу вредност података у античких писаца о сродству наслеђивању у Риму у време краљева. Ту помаже лингвистика, а као паралела се могу користири резултати антрополошких истраживања примитивних народа у северној Америци, Полинезији, Аустралији, Африци и острвима Пацифика, почевши од Х. Моргана до Б.Малиновског и  Радклифа Брауна. У митолошкој прошлости Риму, како је она приказана у писаца, могу се открити трагови социјалног система у коме је сродство по женској линији било важније од оног по очевој, како је показао за многа античка друштва  Ј. Бакофен. У књизи се разматра женска, лева и мушка или десна страна. Није реч о матријархату већ о матрилинеарном сродству и наслеђивању.