КОСОВО И МЕТОХИЈА - ЧЕТИРИ ПРАВНО-ПОЛИТИЧКА ЕСЕЈА - Центар за издаваштво и информисање Правног факултета

КОСОВО И МЕТОХИЈА - ЧЕТИРИ ПРАВНО-ПОЛИТИЧКА ЕСЕЈА

КОСОВО И МЕТОХИЈА - ЧЕТИРИ ПРАВНО-ПОЛИТИЧКА ЕСЕЈА

Књига пред вама састоји се од четири есеја који су били излагани на различитим међународним конференцијама, а затим и објављени у књигама и часописима на енглеском језику.

Више детаља


450 РСД

НАПОМЕНА АУТОРА

Дуго се већ бавим темом сецесије, а један од плодова тог рада била је и књига Constitutionalizing Secession in Federalized States – A Procedural Approach. У тој књизи заступао сам тезу да у случају постојања кредибилног сецесионистичког покрета, политичка разборитост налаже либерално-демократским државама да конституционализују процес могућег отцепљења дела своје територије. Један од аргумената у прилог тој тези јесте да је, у ситуацији бројних контроверзи у вези са тумачењем међународног права на самоопредељење, за такве државе боље да то питање реше уставноправним инструментима, него да дозволе његову интернационализацију. Сведоци смо да би стратегија конституционализације могла бити примењена у случају најављеног шкотског референдума о независности, а сличан сценарио прижељкују и победници на недавним изборима за регионалну каталонску скупштину.

У поменутој књизи не разматрам косовски случај – штавише, реч Косово се помиње само једанпут. Разлог за то је врло једноставан. Напред наведена аргументација односи се превасходно на оне друштвено-политичке контексте у којима сецесионистички захтеви још увек могу да се реше уставноправним путем, на миран начин. У тренутку писања те књиге, таква могућност је у погледу решења косовског случаја била бесповратно испуштена. Није посве сигурно да је она икада и била реална, али није згорег подсетити да је експертски тим, окупљен око Београдског центра за људска права, изашао 1997. у јавност са текстом – Уставне претпоставке за демократску Србију, у којем је предложен модел каскадног референдумског изјашњавања грађана на свим нивоима – Република, Покрајина, општина – који је, у крајњем исходу, могао водити посебном, асиметричном уставноправном статусу Косова и Метохије. Истовремено, општине које би се изјасниле против таквог статуса, а у којима већину чини неалбанско становништво, имале би право да се издвоје из састава Покрајине. Предлог, међутим, није подржала чак ни тадашња српска опозиција, а сви доцнији догађаји довели су до тога да се косовско питање измести са уставноправног на међународноправни ниво одлучивања. Показује то и скорашњи, мало је рећи контроверзни, Бриселски споразум. На том нивоу ће се поменуто питање и надаље решавати.

Књига пред вама састоји се од четири есеја који су били излагани на различитим међународним конференцијама, а затим и објављени у књигама и часописима на енглеском језику. У првом есеју обрадио сам тему заснованости опције поделе Косова у релевантним међународноправним нормама и доминантним политичко-филозофским теоријама о сецесији, а изложио сам га на међународној конференцији „Legal and Political Solution to Disputes over Sovereignty – From Kosovo to Quebec“, организованој на Правном факултету Универзитета у Београду, 8. и 9. јула 2005. године. Други текст, у коме сам разматрао питање самопроглашене косовске независности из перспективе легитимности спољнополитичог деловања ЕУ, представио сам на међународном симпозијуму, под називом „Self-Proclaimed Independence of Kosovo and Its Recognition – Legal Aspects“, који је одржан 15. новембра 2008. у организацији редакције часописа Анали Правног факултета. У трећем есеју, бавио сам се одрживошћу тезе о јединствености косовског случаја. Есеј је настао на основу знатно краћег излагања на скупу „Кosovo and Metohija as a Global Problem“, који је годину дана раније, од 15. до 18. новембра 2007. одржан на Правном факултету у Београду у организацији Студентског парламента тог факултета. Последњи рад, у коме се говори о потенцијалним последицама Саветодавног мишљења Међународног суда правде по друге сукобе у вези са правом на самоопредељење, презентовао сам најпре на „Аnnual Conference of the Association for the Study of Nationalities“, која је одржана на „Колумбија“ ниверзитету у Њујорку, од 14. до 16. априла 2011, а затим и на скупу „Implementation of the Right of Peoples to Self-Determination – Avoiding Conflict“, који је од 18. до 19. новембра 2011. организовао Београдски центар за људска права.

Опредељење да есеји буду изложени хронолошки, на начин како су доцније били објављивани, проистиче из потребе да читаоци сагледају ток развитка мојих погледа на кључна правно-политичка питања која се налазе у средишту косовског случаја. Из истих разлога нису вршене ни било какве накнадне измене и једине интервенције у преводу тичу се брисања оних садржаја, углавном у фуснотама, који су се понављали у тексту. Фусноте су сада такође сређене тако као да припадају јединственом тексту и примењен је систем међусобног упућивања на изворе који су коришћени у различитим есејима.

Поред четири есеја, ова књига садржи и уводно слово професора Тибора Варадија, као и поговор професора Томаса Флајнера. Реч је о ауторима који не само да су ми пружили велику помоћ и подршку у различитим фазама писања поменутих есеја, већ су и били актери у неким од кључних правних и политичких догађаја везаних за решавање косовског случаја. Користим и ову прилику да им упутим неизмерну захвалност за све пређашње стручне савете, као и за спремност да својим прилозима допринесу квалитету те књиге. Велико хвала и мојој Вањи, која је обавила највећи део преводилачког посла и без чије посвећености ове књиге не би било.

Миодраг Јовановић

  • Формат 16x24 cm
  • Повез броширан
  • Писмо ћирилица
  • Обим 123
  • Година 2013.
  • ISBN 978-86-7630-445-5

Тренутно нема коментара купаца

Само регистровани корисници могу да пошаљу коментар